Ima ne?eg istinski zastra?uju?eg u poeziji Aleksandre Jovi?i?. Jo? stra?niji mora biti napor pesnikinje da istovremeno pi?e o smrti i detinjstvu, o detinjstvu pro?etom smr?u i o smrti detinjstva. Taj koloplet je, primeti?e pa?ljivi ?italac, gotovo ki?ovski. Iako autorka smrt pominje tek dvaput ? i to u stihovima: ?smrt ne dolazi onda kada je pri?eljkujemo“ i ?Ka?u, nakon smrti jo? uvek rastu nokti / ne ka?u ?emu slu?e“ ? centralni motiv zbirke jeste smrt, koja ne predstavlja udaljenu alegoriju ?ivota, ve? samu bit ?ivota. Zbog toga se ove pesme ne ti?u isklju?ivo intime, ose?anja, opa?anja i do?ivljaja lirskog subjekta, ve? svih nas: na?ih malih ?ivota i na?ih malih smrti. U poeziji Aleksandre Jovi?i? su zlo, smrt i detinjstvo neraskidivo povezani. O bliskosti tih kontrastnih pojmova najilustrativnije svedo?e uznemiruju?i stihovi: ?zlo ve?to skriveno / na najo?iglednijem mogu?em mestu: / u du?i svakog od nas“ ili ?mi smo se skrivali u podrumu / i ?ekali da se zlo umori.“ Pretpostavljeno nevino detinjstvo u zbirci Na?e male smrti ima zlokoban prizvuk. Samo neko ko je, kao dete, na vlastitoj ko?i osetio u?as rata mo?e da napi?e ovakve stihove: ?Zapravo se umorilo detinjstvo / i poput zlatne pra?ine / otresli smo ga sa dlanova“ ili ?O, upropa??ene detinje radosti / rasejane po getima, rezervatima. / Nekada?nji divovi na?eg detinjstva uveli su / od tuge za zavi?ajem, / a u tebi cveta pupoljak zla, / mno?e se razaraju?e ?elije / i nagrizaju ti kosti.“ ?ak i se?anja na detinjstvo i zavi?aj zvu?e strahotno. Nema povratka: ?Rodna gruda ne uzvra?a moju ljubav. / Ona je ravnodu?na prema stopama koje je gaze.“ Najstra?niji stihovi u zbirci Na?e male smrti glase: ??ivot delim na etape pre i posle / i ne znam ?ta / je gore / pre / ili posle.“ Zbirka pesama Na?e male smrti je, u neku ruku, na?a Enciklopedija mrtvih, ali pro?itana u negativu, takva da u njoj stvarnost smrti kona?no nadrasta svaki metafizi?ki govor o smrti.画面が切り替わりますので、しばらくお待ち下さい。 ※ご購入は、楽天kobo商品ページからお願いします。 ※切り替わらない場合は、こちら をクリックして下さい。 ※このページからは注文できません。
